резиме
Схизука је веома лепа оујо, поштована ћерка домаћинства Нисхизоно. Фирма њеног оца се финансијски мало тешко сналази и као што је то уобичајено у вишим круговима, њен отац покушава све да реши тако што ће се Схизука оженити истакнутим талентом или наследником велике породице како би проширио и учврстио посао ... Схизука се веома поштује и много воли свог оца ... али апсолутно мрзи што јој ограничавају слободу, међутим, напор њеног оца створио је навику да је присили да побегне из куће сваки пут кад омаи изгледа превише неизбежно. На жалост по њу, њен отац је тренутно опседнут Канназукијем Коицхијем, чији га је таленат натерао да постане извршни директор своје породичне корпорације, иако још увек похађа факултет. Схизука не може а да се мало не тргне у себи сваки пут кад њен отац почне да хвали Коицхијеве способности као да продаје производ. Предвидиво је да Коицхи није ни близу звездане слике која је званично приказана и читаоцима се открива да је он тип који не брине ни о коме, ни о чему другом, осим до сопствене добити, и да Схизука види као шупљу награду која учиниће га невероватно богатим и биће одбачен након што се снађе. Да бисмо употпунили слику, имамо Тоору; слуга домаћинства Нисхизоно које је увек у близини Схизуке и обично је на погрешном крају њених испада, јер се такав посао углавном састоји од „остваривања Схизукиних жеља“, ерго обезбеђивањем места за Схизука да побегне кад год осети потреба и пазећи на сваку њену потребу. Тако Схизука још једном бежи од куће. Она разуме да ће се овај пут разликовати од осталих неозбиљних покушаја, сада „она не жели да је пронађу“. Међутим, она мало схвата колико ће се овај пут разликовати од свих осталих. На једној страни имамо Коицхија, који никада неће пропустити тако велику шансу за брзу срећу; с друге стране имамо Тоору који увек стоји поред ње, брине се о њој и показује јој оданост, одједном почиње да изазива опречна осећања на нашем драгом оујо.